Прослави јубилеја 200 година од рођења Франца Листа (1811–1886), која се обележава широм света током читаве године, придружио се и овогодишњи НИМУС концертом одржаним у сали Факултета уметности, управо на дан композиторовог рођења 22. октобра. Пијанисткиње и педагози са музичког одсека овог факултета Ана Аћимовић, Драгана Ђорђевић, Јелена Дељанин-Алексић и Бисера Вељковић одабрале су за ову прилику клавирске транскрипције симфонијских поема  Прометеј, Мазепа и Прелиди.

   Клавир је био музичко исходиште Листове уметничке истине, “и мали универзум и мали бог, и моја реч и мој живот.” Са друге стране, симфонијске поеме, у оригиналу компоноване за велики оркестарски састав, одражавају композиторову идеју о музици која није само обична комбинација звукова, већ тонски језик способан да својом поетском, ванмузичком садржајношћу прошири устаљене хоризонте. У музичком свету добро познати поменути идејни постулати Франца Листа, вероватно су утицали на опредељење пијанисткиња за нестандардни програм који је слушаоцима представио различите сфере интересовања овог вишеструко талентованог уметника.
    Све три интерпретације – Прометеј (Д. Ђорђевић-А. Аћимовић), Мазепа (Ј. Дељанин-Алексић, Б. Вељковић) и Прелиди (Д. Ђорђевић, А. Аћимовић, Б. Вељковић, Ј. Дељанин-Алексић) одликовале су се романтичарским звучним изливима у forte динамици, у појединим моментима и топлом лирском сензибилношћу, уживљавањем у програмски контекст и слојевиту музичку структуру, тежњом за досезањем оркестарске волуминозности, успешним савлађивањем бравурозних техничких захтева и великим динамичким дијапазоном. У истом стилу, полетно, енергично и уиграно, одсвирана је на захтев публике у пуној сали и композиција на бис – Галоп, као још једна посвета Листовом пијанизму, објашњава музиколог др Соња Цветковић.