Недовољно рађање је кључна карктеристика демографског развоја Србије, а природни прираштај је посебно смањен на југоистоку Србије. Вишегодишња  депопулација у Србији последица је првенствено неадекватне социо-развојне политике, истакнуто је на  Округлом  столу  „ Становништво југоисточне Србије: демографска репродукција и социо-културна динамика“ који су 13. маја 2011. године организовали  Универзитет у Нишу   и  Одсек друштвених наука  Центра  за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу .
       Скуп је отворио проректор Универзитета у Нишу  проф. др Слободан Антић, а уводно излагање је дао  проф.   др Драган Жунић, заменик управника Центра за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу.
Учесници скупа, преко двадесет истакнутих научника, социолога, демографа,  правника и статистичара између осталог су  разматрали  друштвену актуелност и научни значај истраживања проблема демографске реконструкције, феномена сенилизације и депопулације региона југоисточне Србије и њихове последице по развој, социокултрну динамику и геополитичке безбедносне аспекте. Друштвене околности у којима су српско друштво у целини, а посебно његова неразвијена југоисточна рурална подручја, блокирани у своме развоју и доведени у стање пуког  преживљавања. Стање демографске репродукције и депопулација југоисточних подручја у Србији . Занемаривање  популационе политике  и неопходност остваривања рурално-урбане равнотеже.
На Округлом столу је наглашено да  бројност и структура становништва у Србији зависи од многобројних околности које за последицу имају смањење наталитета, повећање морталитета и негативан природни прираштај. Истакнуто је  да се становништво Србије годишње смањује за око 35.000 људи а као узроци  таквог демографског кретања наведени су: 1) абортуси; 2) незапосленост; 3) емиграција; 4) велики број нежења и удавача; 5) развод бракова; 6) нестајање села; 7) метрополизација Србије; 8) људски губици у саобраћају; 9) људски губици на раду; 10) убиства и самоубиства; 11) хедонизам. Било је речи  о нужности  доношења Националне демографске стратегије Србије и неопходности  нове концепције руралног развоја нарочито у  подручјима захваћеним  „транзиционим сиромаштвом“.
Учесници Округлог стола су су се сагласили да су   села Србије, нарочито на југоистоку, већ годинама  толико пропадају економски и  демографски да ће један број њих релативно брзо, за две-три деценије, нестати.
  Обрађена је и тема   рађања у адолесценцији као и  феномен недовољног рађања који према ауторима представља кључно  обележје демографског развоја и демографског моментума Србије (ван подручја Косова и Метохије). Као последице полувековног нивоа рађања деце испод потреба просте репродукције наглашене су  отворена депопулација и интензивно старење становништва.
   Округли сто је органозован у оквиру реализације пројекта Становноштво југоисточне Србије: друштвена и културна динамика чији је руководилац проф. др Љубиша Митровић.

Списак учесника и тема :

Љубиша Митровић, Универзитет у Нишу
Друштена актуелност и научни значај изграђивања програма
дугорочних мултидисциплинарних истраживања
проблема развоја становништва југоисточне Србије


Јасмина Петровић, Универзитет у Приштини – Косовска Митровица
Драгољуб Б. Ђорђевић, Универзитет у Нишу
Мултидисциплинарни и интердисциплинарни приступ
у проучавању друштвених појава:
конкретизација на примеру једног нацрта пројекта


Милован М. Митровић, Универзитет у Београду
Демографска репродукција, популациона политика
и одрживи рурални развој у Србији


Срђан Шљукић, Универзитет у Новом Саду
Демографски аспект рурално-урбане равнотеже
као један од предуслова опстанка српског друштва  


Драгољуб Стојиљковић, Ниш (Универзитет у Нишу)
Негативни природни прираштај становништва Србије


Данило Ж. Марковић, Српска академија образовања, Београд
Промене територијалног организовања локалне самоуправе
и социо-културна динамика становништва југоисточне Србије


Ђура Стевановић, Универзитет у Београду
Демографски слом села југоистичне Србије

Биљана Станковић, Институт друштвених наука, Београд
Адолесцентни фертилитет у југоисточној Србији

Јелена Предојевић Деспић, Институт друштвених наука, Београд
Емиграциони токови из југоисточне Србије:
главне тенденције и проблеми

Мирјана Рашевић, Институт друштвених наука, Београд
 Горан Пенев, Институт друштвених наука, Београд
Црна Трава: пример екстремног демографског урушавања

Милорад Божић, Универзитет у Нишу
Економска условљеност демографских токова  у региону Топлице

Миомир Наумовић, Универзитет у Нишу
Јелена Петковић, Универзитет у Нишу
Југоисточна Србија – села без будућности  

Сузана Марковић Крстић, Универзитет у Нишу
Демографска кретања
у насељима пограничних општина југоисточне Србије

Драгана Динић, Институт за политичке студије, Београд
Демографска репродукција и социо-културна динамика
становништва општине Пирот

Драган Тодоровић, Универзитет у Нишу
Роми у југоисточној Србији: од дефтера до пописа 2002.  

Слободан Цветановић, Универзитет у Нишу
Душан Цветановић, Метрополитан универзитет у Београду
Субвенције као инструмент
смањења „транзиционог сиромаштва“
становништва југоисточне Србије