logo_print.png
Sep
18
2013
НАСТАВЉЕНА САРАДЊА СА НОРВЕШКИМ УНИВЕРЗИТЕТОМ ЗА НАУКУ И ТЕХНОЛОГИЈУ Штампа

Електронски факултет у Нишу, заједно са Норвешким универзитетом за науку и технологију (Norwegian University of Science and Technology - NTNU) из Трондхajма и Универзитетом у Бањој Луци, реализује међународни пројекат "Norwegian, Bosnian and Serbian cooperation platform for university and industry in ICT R&D (NORBAS)", који финансира Министарствo иностраних послова Норвешке, у оквиру Програма за високо образовање, истраживања и развој (Programme for Higher Education, Research and Development - HERD), у периоду од 2012. до 2014. године.  Основни циљеви пројекта су усавршавање студената докторских студија, осавремењивање наставе, заједничка истраживања, као и формирање Центра за трансфер технологија у оквиру Иновационог центра Универзитета у Бањој Луци. 

Два кандидата са Електронског факултета у Нишу, Немања Здравковић и Миодраг Спасић, паралелно похађају докторске студије на Електронскoм факултету у Нишу и Факултету за информационе технологије, математику и електротехнику у Трондхајму, при чему ће два семестра провести у Трондхајму, а четири семестра у Нишу. Миодраг Спасић ради у области Аутоматике под менторством проф. др Драгана Антића и проф. др Мортена Ховда, док се Немања Здравковић бави истрживањима из области Телекомуникација под менторством проф. др Горана Т. Ђорђевића и проф. др Кимма Кансанена. Њихова истраживања, боравак у Норвешкој, стручна литература, учествовање на конференцијама и новчане накнаде финансирају се средствима NORBAS пројекта. Од њих се очекује да добију титулу доктора наука, коју ће издати оба универзитета. Такође, два студента из Бања Луке, Дијана Вуковић и Младен Велотић, усавршавају се из области компјутерских наука и дигиталне обраде сигнала под двојним менторством професора З. Ђурића и Д. Глигороског, тј. З. Бабић и И. Баласингхама, из Бања Луке и Трондхјама.

У периоду од 16. до 18. септембра, на Електронском факултету у Нишу одржан је редовни састанак професора и докторанада ове три институције, на коме су анализирани досадашњи резултати пројекта и договорене наредне активности. Гости из Норвешке и Републике Српске, Босна и Херцеговина, посетили су ректорат Универзитета у Нишу, Електронски факултет у Нишу, лабораторије на Електронском факултету, индустријске партнере на пројекту (СЕНТРОНИС и АЛФАТЕК),  као и истраживачку групу из области хистологије и ембриологије и Институт за лечење и рехабилитацију Нишка Бања у оквиру Медицинског факултета у Нишу.

NTNU visitNTNU visit1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


У Ректорату Универзитета у Нишу, госте из Норвешке и Бања Луке примио је проф. др Ненад Павловић, проректор за начни рад и издавачку делатност. Проф. Павловић је упознао госте са развојем и потенцијалима Универзитета у Нишу и пожелео им добродошлицу. Такође, проф. Павловић и Јелена Чивљак, виши стручни сарадник  за међународну сарадњу, изнели су чињенице у вези са вишегодишњом успешном сарадњом Универзитета у Нишу и  Норвешког универзитета за науку и технологију на пољу размене студената. Торе Јоргенсен, руководилац административног одсека за истраживања Факултета за информационе технологије, математику и електротехнику Норвешког универзитета за науку и технологију, рекао је да очекује даље јачање постојеће сарадње, која је успостављена кроз NORBAS пројекат и стипендирање студената Универзитета у Нишу за боравак на НТНУ.  Он је најавио  да ће први наредни корак бити заједнички предлог пројекта ова три универзитета у области smart grid технологија. Такође, Торе Јоргенсен се похвално изразио о инфраструктури Универзитета у Нишу и Електронског факултета, као и повезаности два индустријска партнера на пројекту, АЛФАТЕК-а и СЕНТРОНИС-а, са Електронским факултетом у Нишу.

На Електронском факултету у Нишу, гости су обишли Лаборатодију за моделирање, симулацију и управљање системима, Лабораторију за телекомуникације, Лабораторију за акустику, Мултимедијалну лабораторију, Лабораторију за електроенергетске мреже, амфитеатре, библиотеку и читаоницу Факултета, рачуноводство, као и просторије деканата.

Проф. др Драган Денић, продекан за науку на Електронском факултету у Нишу, пожелео је добродошлицу гостима из Норвешке и Републике Српске. У свом излагању проф. Денић је истакао да је Електронски факултет у Нишу водећа научна институција у југоситочној Србији, да тренутно на Електронском факултету студира преко 2000 студената на основним академским студијама и преко 120 студената на докторским студијама. Продекан Денић  је  нагласио да докторанди овог факултета имају знатно више радова у часопсисма са SCI (Science Citation Index) листе него што је нормама прописано и да се на Електронском факултету посебна пажња поклања, како докторским студијама, као основу истраживачког рада, тако и трансферу знања између академије и индустрије.

NTNU visit elfakNTNU visit elfak2















Миодраг Спасић, заједнички студент докторских студија, бави се истраживањима на Електронском факултету у Нишу у оквиру Лабораторије за моделирањe, симулацију и управљање системима. Доц. др Дарко Митић и доц. др Марко Милојковић су провели госте кроз три дела ове лабораторије, у којима се налази радни простор истраживача, опрема за пројектовање напредних методa управљања  магнетни левитатор, кран, једносмерни мотор, систем са два ротора, систем против блокирања точкова, инверзно клатно, као и савремена рачунарска лабораторија за студенте, у којој се налази опрема за управљање у индустрији  програмабилни логички контролери и SCADA системи.
Проф. др Дејан Милић је гостима представио наставне и научно-истраживачке активности у оквиру Лабораторије за телекомуникације, у којој ради Немања Здравковић студент докторских студија из области Телекомуникација. Гости су упознати са научним резултатима у области бежичних, оптичких, сателитских и класичних телекомуникација, као и резултатима везаних за обраду сигнала, квантизацију и заштитно кодовање. Од опреме која је том приликом представљена, може се издвојити савремени анализатор спектра, анализатор мрежа, комплетна опрема за VoIP, као и напредна Делова радна станица за симулациона израчунавања. У току посете приказано је неколико практичних реализација студентских пројеката из области телекомуникација, које су развили студенти током лабораторијских вежби.
Гости су показали интересовање за постављени експеримент из оптичких комуникација у слободном простору (Free Space Optics - FSO) чији је циљ развој адекватног модела фединга услед турбуленције у различитим атмосферским условима.Проф. др Дејан Проф. др Ћирић је упознао госте са наставним и истраживачким активностима у оквиру Лабораторије за акустику, и приказао комерцијалну и некомерцијалну опрему Лабораторије. Гости су могли да виде аудио анализатор, аудио интерфејс, миксете, картице, претвараче (микрофоне и звучнике), специјалне звучне изворе (извор у облику сфере са дванаест независних канала), сферни микрофонски низ, модел анехоичне коморе, итд. Посебно интересовање гостију је изазвала опрема која је направљена у лабораторији у чијој су реализацији учествовали и студенти у оквиру пројеката и завршних радова.
Проф. др Дејан Ћирић је објаснио намену Мултимедијалне лабораторије, која се састоји из три дела: за аудио, видео и обраду података. Приказана је опрема у аудио делу, при чему су посетиоци имали прилике да виде и студио за снимање звука. Илустоване су истраживачке активности групе за видео и обраду података, демонстрирани су резултати студената и представљене могућности снимања звука са просторним информацијама (вишеканално снимање).

Мр Миодраг Стојановић је гостима показао опрему Лабораторије за електроенергетске мреже и упознао их са истраживачким активностима групе коју води проф. др Драган Тасић, а које су усмерене ка оптимизацији електродистрибутивних мрежа, аутоматизацији дистрибутивних мрежа и дистрибуираној производњи електричне енергије. Приказан је демонстрациони систем даљинског надзора и управљања електродистрибутивном мрежом који се састоји од SCADA сервера, концентратора података, три удаљене крајње станице (RTU), испитног постројења са реклозером (15 kV), вакумским прекидачем (12 кВ), SF6 склопком-растављачем и растављачем (24 kV). Такође, приказани су и уређаји за испитивање свих функција савремених дигиталних релеја, као и за калибрацију електричних бројила и трансдуктера.

Проф. др Зденка Бабић са Електротехничког факултета у Бањој Луци, доц. др Весна Љубојевић са Медицинског факултета у Бањој Луци и Младен Велотић, заједнички докторанд Универзитета у Бањој Луци и Универзитета у Трондхајму, обишли су Катедру за хистологију и ембриологију Медицинског факултета у Нишу и упознали се са истраживањима проф. др Ивана Николића и доц. др Александра Петровића. Доц. др Александар Петровић је са колегиницама и колегом имао дискусије у вези са настанком и спровођењем нервних импулса  у нервним ћелијама, као и улогом глијалних ћелија у модулацији таквих сигнала у централном и периферном нервном систему. Такође, дискусија је обухватила и потребу да се софтверски системи за симулацију настанка и преноса нервног импулса прилагоде комплексности грађе одговарајућих анатомских и микроскопских делова централног и периферног нервног система. Доц. Петровић је са колегиницама проф. Бабић и доц. Љубојевић почео дискусије о будућој сарадњи.

У Институту за лечење и рехабилитацију Нишка Бања, директор Института проф. др Марина Дељанин Илић је  разговарала са Торетом Јоргенсеном, руководиоцем административног одсека за истраживања, Факултета за информационе технологије, математику и електротехнику, Норвешког универзитета за науку и технологију, о могућностима учешћа запослених у овој наставној бази Медицинског факултета на пројектима из области кардиологије и реуматологије, као и примене дигиталне обраде сигнала у кардиологији и реуматологији, које би финансирало Министарство иностраних послова Норвешке. Такође, Торе Јоргенсен је био заинтересован о могућностима рехабилитације норвешких пацијената у Институту Нишка Бања. Проф. др Марина Дељанин Илић упознала је госте из Норвешке и Бања Луке са најсавременијим методима дијагностике, лечења и рехабилитације, који се примењују у Нишкој Бањи. Гостима из Норвешке и Бања Луке било је омогућено да посете ординације за дијагностику и рехабилитацију у оквиру Радона, као и Wеllness центар. Торе Јоргенсен је био изненађен опремљеношћу Института савременом опремом и смештајним капацитетима Радона. Најавио је да ће пренети своје утиске надлежнима за Програм за високо образовање, истраживања и развој, а такође ће предложити проф. Марини Дељанин-Илић да се информација о могућностима за рехабилитацију у Нишкој Бањи на прави начин представи заинтересованима у Норвешкој.     

Гости из Трондхајма и Бања Луке посетили су лабораторију и производни погон Истраживачко-развојног центра СЕНТРОНИС а. д., који је настао као spin-off firma швајцарске компаније СЕНТРОН АГ. Мр Марјан Благојевић је представио гостима инструменте високе технологије за мерење магнетних поља и електричних струја, који се производе у СЕНТРОНИС-у, као и савремену опрему којом СЕНТРОНИС располаже. Норвежани су могли да виде и оригинални производ СЕНТРОНИС-а, Dual Clamp-On DC MicroAmmeter Transducer, који се користи за локацију струја цурења кроз изолацију. Овај инструмент се примењује локализовање дефеката или кварова без пресецања проводника и отклањања изолације. Такође, гостима је представљен и тродимензионални малошумни тесламетар базиран на Холовим елементима са резолуцијом као NMR тесламетар. Гости из Норвешке су били изненађени савременом опремом коју поседује СЕНТРОНИС, као и њиховим комерцијалним производима.

Проф. др Зоран Стајић је гостима представио Истраживачко развојни центар “Аlfatec”, у коjем су гости са НТНУ  обишли секторе за енергетски менаџмент, обновљиве изворе енергије и информационо-комуникационе технологије. Проф. др Зоран Стајић је представио неколико оригиналних производа ИРЦ “Аlfatec”, као што су: различити типови мерно-информационих система и напредних Power Logger-а који служе за стално праћење  потрошње електричне енергије, затим серију информационо-комуникационих и контролних модула, различита софтверска решења за системе даљинског надзора и управљања (SCADA апликације), софтвере за преглед података и аутоматско генерисање типских извештаја, неколико практичних реализација фотонапонских електрана чији се рад прати из удаљених центара, итд. Гостима је демонстрирано и како се ова решења уклапају у савремене smart grid технологије. Гости су имали прилике да се увере да у ИРЦ “Аlfatec” постоји јака повезаност најновијих научних достигнућа са процесом производње савремених уређаја.

У компанији Феникс ББ, проф. др Братислав Благојевић је гостима из Норвешке представио процес пројектовања и производње уређаја за грејање, хлађење и климатизацију.